Slušaj, mati, ove riči moje,
ča ti veli milo dite tvoje.
Sinoć kad sam robu prala,
susrela sam na obali
ja mlada mornara.

Mila ćeri, a ča ti je reka?
Reka mi je da me dugo čeka.
da me čeka, da me zove:
„Di si, Mare, zlato moje,
jesi li oprala?“.

Mila mati nemoj me karati,
ja san tila samo robu prati.
Doša dragi mene zvati,
pa mi ne da robu prati,
već mi vodu muti.

A kad se je voda razbistrila,
ja na robu nisam ni mislila.
Mislila sam na mornara,
il' me ljubi, il' me vara,
il' mi se utvara.