Dobra večer, pismo moja,
kano vino plemenita,
prija zore, bila dana,
dobra večer, uzorita.

Nosila si rodnoj grudi
ono tilo željno rada,
budila si moju dragu
da donese ključe grada.

O šibenska pismo tiha,
sve si rekla u dvi riči,
napila si žedne usne
mogu na kraj svita poći.

O šibenska pismo mila,
sve si bila i sve jesi,
lanterna mi noću budi,
put mi kaži i ponesi.

Rasulo se svud po svitu
to šibensko staro sime,
da se nigdi u samoći,
spomene i tvoje ime.

Pala si ka zlatna kiša,
natopila zemlju suvu,
da se opet rodi pisma
o jubavi i o kruvu.