Svakog dana prije zore
ajde ti na posal svoj,
mene mater tako zove
lako je govoriti njoj.

Došle su nam sinjorine,
sve su plaže pune sad
one riči ča su fine
jubi, grli dok si mlad.

Neka ide k vragu
mašklin i motika!
Neću više kopat lozu,
neću više musti kozu,
niman za to više voje,
ovako je živiti boje.

Ko će sada okopavat,
sumporavat i takljat,
navrnivat i zalivat
nimaš kad ni zakantat.

Zato dođi, mala moja,
čeka tebe jadran plav,
odavat će cila vala
kad dođeš ti na žal.

Neka ide k vragu
mašklin i motika!
Neću više kopat lozu,
neću više musti kozu,
niman za to više voje,
ovako je živiti boje.